О КРАЉИМА КОД АНДРИЈЕВИЦЕ ПИШЕ ОВО 

О КРАЉИМА КОД АНДРИЈЕВИЦЕ ПИШЕ ОВО 

Често се каже за Краље, “ни мањег мјеста ни више јунака”. Одавде, из средишта Горњих Васојевића, потекли су многи јунаци, виђене харамбаше, стотинаши, перјаници, барјактари и ратници, народни прваци и духовне личности. Средином 19. вијека овђе је основана и прва школа у читавом крају, па је тако Краље постало значајан образовни центар Васојевића.

Мјесто на ком се сада налазите већ вјековима је саборно мјесто народа са ових простора, који су се сакупљали испред цркве како у тешким и судбоносним данима, тако и у прославама и весељима. Црква Светог Вазнесења Господњег подигнута је 1904. године, уз старо сеоско гробље, на мјесту старе цркве која је спаљена 1877. године, када су у сукобима са Турцима страдала сва села овог краја. Претходна грађевина била је брвнара, какве су често подизане у овим крајевима, као привремено решење у тим бурним и несигурним временима. Нова црква, једнобродна грађевина са куполом, саграђена је заслугом јеромонаха Јосифа Лекића и прилозима мјештана о чему свједочи и натпис изнад западног улаза храма. Цркву је иконописао Василије Ђиновски, један од најзначајнијих сликара књажевине Црне Горе. Посебну пажњу привлачи портрет приложника са његовом задужбином, смјештен у наосу храма, као значајан и риједак примјер презентовања ктитора.

На заравни испред цркве налази се бронзани споменик вожду Карађорђу, вођи Првог српског устанка и родоначелнику династије Карађорђевић, чије поријекло се везује баш за Краље. Овђе је рођен Карађорђев ђеда Јован Ђуришић који се са сином Петром Карађорђевићем преселио у Шумадију. Породица је стално одржавала контакте са својим братством, а Васојевићи су за вријеме Првог српског устанка са војском пошли у сусрет Карађорђу и водили заједничку борбу на Сувобору код Сјенице. Према казивању старијих људи, Краљ Петар И Карађорђевић често је долазио у Краље, а током једног боравка дао је новац за изградњу куће у селу својих предака, данас познате као куле Ђурковића.

У Краљима су веома поносни на мјесни Извиђачки одред, један од првих у бившој Југославији. Извиђачи Краља предњачили су у иницијативима и радним акцијама, а у Краљима су поред подизања школе, омладинског дома, електричне мреже и путева, учествовали и у оснивању Завичајног музеја. Смјештен у недавно реконструисаном простору Спомен-дома, овај јединствени етно музеј у својој колекцији посједује више хиљада археолошких и историјских експоната, старих алатки, униформи, портрета и докумената који свједоче о бурној историји и животу у овом крају. Многе од експоната донирали су сами мјештани. Посебно су значајна свједочанства из балканских и свјетских ратова, као и фотографије и записи о значајним личностима овог краја. У склопу музеја налази се и завичајна библиотека.

У самом центру Краља налази се необични експонат, авион изложен у част четири пилота ратног ваздухопловства из овог краја који су учествовали у Другом свјетском рату. Одавде потиче и пуковник Никола Лекић, први пилот са простора бивше Југославије који је 1956. године пробио звучни зид.

У близини се налази и чувена „краљска барутана“, саграђена 1899. године на 300 м2 ради чувања ратне опреме и наоружања Васојевићке војске. У овом војном магацину, већ подлеглом под теретом година, некада су се чували легендарни далекометни топови Крњо и Зеленко, који су из Краља транспортовани на планине Баљ и Сјекирицу, одакле су 1912. године тукли турске снаге дајући тако значајан допринос коначном ослобођењу. По ослобађању од Турске, барутана је постала мјесто окупљања, у коме је својевремено била смјештена школа, а потом и омладински дом, пекара и жандармеријска станица.